Blog de Faiz Softić

Faiz Softic je rođen 10. januara 1958.god. u Vrbama kod Bijelog Polja na sjeveru Crne Gore (Sandžak). Skolovao se u rodnom kraju, Mostaru i Sarajevu . Prvu pjesmu objavio još kao učenik 6. razreda osnovne škole i od tada ne prestaje pisati.
Pisao je za razne listove i časopise. Prevodjen je i nagradjivan. Zastupljen je u skolskom programu BiH i Kosova. Svaka njegova knjiga bila je u najuzem izboru za knjigu godine u Bosni i Hercegovini u godinama njihovog izdanja.
Bosanski rat ga zatiče u Sarajevu gdje ostaje do kraja da brani grad, gladuje i zapisuje.
Godine 1995., za ženom i djecom, dolazi u Luksemburg gdje nastavlja sa književnim radom. Tu je i napisao roman Pod Kun planinom, zasnovan na autenticnom događaju iz svog zavičaja, koji je dozivio više izdanja, filmski scenarij i prevod na francuski jezik.

Objavljene knjige:

1. Strašan je zid bez sjene – poezija, Bosanska knjiga, 1996.
2. Čovjek na rasputici – pozija, ZORO, Zagreb-Sarajevo, 2007.
3. Pod Kun planinom – roman, Bosanska riječ, Wupperttal – Tuzla, 2002
4. Pod Kun planinom – roman, Bosanska riječ, Wuppertal – Tuzla, 2003. (2.izdanje)
5. Strah od rodne kuće – roman, Bosanska riječ, Wuppertal – Tuzla, 2003.
6. Čovjek koji kisne – pripovjetke, Tugra, Sarajevo, 2006. (Novčana nagrada Ministarstva kulture BiH za dvadeset najboljih knjiga izdatih u toj godini).
7. Pod Kun planinom ( Sous le mont Kun) prevod na francuski, CLAE – Luksemburg 2009.
Prevodilac: Nicole Dizdarević, Pariz.

U štampi knjiga novela: Mjesečeve priče – Zoro, Zagreb – Sarajevo.

Faiz Softic, poète et romancier, est né en 1958 à Vrbe (Monténégro). Son premier poème est publié en 1968. En 1977 il s'installe à Sarajevo où il étudie, travaille et écrit. En 1987m ses écrits paraissent dans une anthologie de poésie. La guerre le surprendra à Sarajevo où il restera jusqu'à la fin du conflit, pour défendre la ville et prendre des notes. En 1995 avec son épouse et ses enfants il arrive à Luxembourg où il continue d'écrire.

Son premier roman "Il est effrayant le mur sans ombres" paraît à Sarajevo en 1996. Son second roman "Sous le mont Kun" publié en 2002 reçoit le prix du meilleur roamn bosniaque. Le roman "La peur de la maison natale" paraît à Sarajevo en 2006.

Son roman "Sous le mont Kun", traduit par Nicole Dizdarevic, paraît en langue française le 13 mars prochain à l'occasion du Salon des Livres et des Cultures à LuxExpo.

"Strah od rodne kuće" predstavlja iscrpnu književnu analizu izbjegličkog života, sa svekolikom tragikom koju ovaj život nosi u svojoj biti, bez obzira o kojem vremenu i prostoru se radi. Softić vrlo vješto vodi priču. On gradi kratke rečenice, često u inverziji, a sa obilnom upotrebom pripovjedačkog aorista. Tako njegova priča drži čitaoca u stalnoj napetosti, ne dajući mu ni jednog trenutka da se pasivira. Jer, tu nema preopširnih opisa i deskriptivnih raspredanja o likovima. Sve je kratko, resko, duboko smisleno, sa primjesama narodne mudrosti, poslovicama, izrekama i ostalim oblicima narodne dosjetljivosti. Roman ima naoko vrlo jednostavno kompoziciono rješenje. Narator Ismail Safir i njegov saputnik Remzo Luta obreli su se u njemačkom gradu Regensburgu u potrazi za Nafilom Raspikućom, koji je nestao bez traga "čim je u Bosni puškarnulo". Desetine sudbina kristaliziraju se pred čitaocem kroz ovu potragu za Nafilom. I sve su iste. Nesretne. Svi oni bježe od rodne kuće u paničnom strahu. Kada se ne može ostati u Njemačkoj, bježi se u Ameriku, a kad je i tamo teško, misli se na Kanadu, Australiju... Svaka druga kuća je u opciji, osim svoje - rodne.

Odlomak iz kritičkog prikaza dr. izeta Muratspahića

I u ovoj knjizi priča Faiz Softić se potvrdio kao autentični majstor književne riječi koji na najbolji način spaja spisateljskostilske tekovine svoga zavičajnog prethodnika C. Sijarića s fantastičkim realizmom u prozama G. G. Marquesa i drugih latinoameričkih pisaca, dok, s druge strane, svoje priče oblikuje u nenametljivoj atmosferi sevdalinke, narodnih, zavičajnih predanja, vodeći računa kako održati odgovarajuću ravnotežu izmeđju poštovanja tradicije i modernosti

Hadžem Hajdarević